Lečenje steriliteta

Uzroci koji dovode do nepolodnosti mogu se svrstati u dve osnovne grupe. To su:

• ekstragenitalni uzroci u koje spadaju: endokrini, metabolički, imunološki pa ne retko i psihički factor
• genitalni znatno češći uzroci koje možemo podeliti na vaginalni, cervikalni, uterusni, tubarni i ovarijalni faktor.

Najčešći uzrok neplodonosti kod žena je tubarni faktor odnosno neprohodnost jajovoda koja je na prvom mestu uzrokovana zapaljenskim procesima u maloj karlici a potom i endometriozom. Najčešće govorimo o pacijentkinjama sa čestim i tihim upalama jajovoda i jajnika koje se preleže na "na nogama" i bez terapije zbog čega kasnije imamo posledice u vidu priraslica na jajovodima i njihove neprohodnosti.

Lečenje steriliteta obuhvata ispitivanje uzroka bračne neplodnosti kod oba partnera.

• spermogram - ispitivanje plodnosti muškarca analizom ejakulata odnosno broja i pokretljivosti spermatozoida
• imunološke analize
• postkoitalni test
• mikrobiološka i virusološka ispitivanja
• ispitivanja hormonskog statusa
• folikulometrija- ultrazvučno praćenje rasta folikula radi utvrđivanja ovulacije
• biopsija i histološka analiza endometrija
• citohormonska analiza vaginalnog epitekla
• histerosalpingopgrafija (HSG)
• histeroskopija
• laparoskopija

Folikulometrija

Indikacije za folikulometriju

• Praćenje ovulacije u tretmanu steriliteta
• Praćenje ovulacije u cilju bržeg začeća
• U priprema za inseminaciju (AIH) ili vantelesnu oplodnju (IVF)

Folikulometrija podrazumeva seriju transvaginalnih ultrazvučnih pregleda kojima se prati rast folikula na jajnicima. Ultrazvukom se može najpreciznije odrediti kada folikul dostiže svoju punu zrelost i kada dolazi do njegove rupture odnosno ovulacije i oslobađanja zrele jajne ćelije. Ultrazvučni pregledi omogućavaju vizualizaciju rastućeg folikula, koji se može videti kao crni rastući balončić na monitoru.
Drugi podjednako važan parameter koji merimo u toku folikulometrije je i debljina sluzokoze materice - endometrijuma. Folikul koji sazreva produkuje visoku koncentraciju estradiola koji dovodi do zadebljanja endometrijuma odnosno njegove pripreme za usađivanje buduće oplođene jajne ćelije. Smatra se da je endometrijum debljine od 10 mm spreman za implantaciju.
Dok se mali folikuli od 0.4 do 0.6cm u prečniku obično mogu videti na oba ovarijuma na početkiu ciklusa, folikul na jednom ovarijumu postaje dominantan počev od 10. dana, odnosno izdvaja se po svojoj veličini koja dostiže približno 1cm. Dominantan folikul nastavlja da sazreva pod uticajem hormona gonadotropina FSH i LH. Taj folikul raste gotovo linearno, 2-3mm dnevno u narednih 4-5 dana I dostiže svoju punu veličinu od 18 do 24mm pre same ovulacije. Istraživanja su pokazala dobru korelaciju između veličine folikula i nivoa estadiola.
Ultrazvučno praćenje folikula počinje od 8. dana menstrualnog ciklusa. Praćenje se nastavlja svakog drugog dana do identifikovanja ovulacije odnosno dostizanja pune veličine folikula u sredini ciklusa. Na kraju imamo još jedan ultrazvučni pregled gde se folikul više ne vizualizuje, ako je doslo do njegove rupture odnosno ovulacije .Ovulacija se ne očekuje sve dok folikul ne dostigne veličinu od minimum 18 mm.
Jednom kada dođe do ovulacije, mogu se videti različite promene na ultrazvuku

• Kompletno iscezavanja cisticne strukture na jajnicima
• Pucanje cisticne strukture sa smanjenjem u prečniku
• Cistična masa sa ehom (korpus hemoragicum)
• Prisustvo folikularne tečnosti u cul de sac-u.

U suprotnom ako nije doslo do ovulacije folikul vidimo i dva dana nakon dostizanja njegove pune veličine i on tada prelazi u perzistentni folikul.
Ponekad se na ultrazvuku može videti kumulus ooforus neposredno pre ovulacije. On se prikazuje kao periferna okrugla masa pripojena za zid folikula. Kada se vidi kumulus, to je dokaz i siguran znak da je folikul sazreo. Vizualizacija kumulusa je indikator zrele jajne ćelije i uspešne fertilizacije. Ukoliko folikul ne sadrži kumulus vrlo je mala verovatnoca da sadrži zrelu jajnu ćeliju sa kojom se može postići fertilizacija.
Serijski ultrazvučni pregledi ne pokazuju samo normalan razvoj folikula. Oni pokazuju takođe i izostanak maturacije folikula, kao i usporen rast folikula.