Dr Mirjana Djordjevic govori za casopis Moje Zdravlje o aktuelnoj temi histerektomiji i prevremeno ulasku u menopauzu.

Histerektomija je operacija prilikom koje se odstranjuje materica. Ukoliko se zajedno sa matericom odstranjuju i jajnici sa jajovodima onda ovu vrstu operacije zovemo histerektomija sa adnexetomijom .

Postoji mnogo simptoma koji se javljaju kao posledica problema u materici a najčešći su jaki bolovi i krvavljenje. U slučajevima kada se ovi simptomi ne mogu regulisati lekovima ili nekim drugim hiruškim procedurama pristupa se histerektomiji . Kod žene koje imaju ovu vrstu problema narušen je svakodnevni ritam života i one imaju značajnu korist od ove vrste operacije .

Vrste histerektomije

Po svom obimu razlikujemo dve vrste histerektomije to su parcijalna i totalna histerektomija .

Parcijalna histerektomija

Izvodi se mnogo ređe. Može biti subtotalna i podrazumeva odstranjivanje samo tela materice a ostavljanje grlića materice . Ova vrsta operacije se izvodi u ograničenom broju slučajeva .
Totalna histerektomija se daleko češće radi i kod ove vrste operacije se uklanja i telo i grlić materice. Smatra se da je totalna histerektomija mnogo korisnija za pacijentkinje jer je sam grlić materice pogodno tlo za nastanak premalignih i malnih promena na grliću materice i da ga zbog toga treba otkloniti kada se već radi tako jedna ozbiljna i obimna operacija kao što je ukanjanje materice, bez koje i sam grlić gubi svoju funkciju.

Posebnu vrstu histerektomije predstavlja radikalna histerektomija ili histerektomija po Wertheim Meigsu koja se radi kod malignih bolesti reproduktivnih organa i ona uvek podrazumeva ostranjivanje i tela i grlića materice , jajnika sa jajovodima kao i okolnih limfnih čvorova.

Razlozi zbog kojih se radi histerektomija

Razlozi zbog kojih se radi histerektomija su mnogobrojni i to su : veliki miomi materice preko 10cm, uporna krvavljenja iz materice koja ne reaguju na konzervativnu terapiju ( usled više manjih mioma ) , maligni tumori grlića materice i endometrijuma , benigni tumori jajnika u peri i postemenopauzi , maligni tumori jajnika i jajovoda ,spad materice , adenomioza , atipična hiperplazija endometrijuma kao i obilna atonična krvavljenja posle porođaja ili pobačaja .

Histerektomija se može izbeći u onim slučajevima kada na materici imamo više manjih mioma adekvatne lokalizacije koji se mogu odstaniti samostalno . Međutim svako odstranjivanje mioma sa materice nosi rizik od krvavljenja kako u toku same operacije tako i u toku postoperativnog oporavka zbog čega operator na svu sreću veoma retko mora ponekad da se odluči na potpuno otkalnjanje materice.

Načini izvođenja histerektomije

Zavisno od indikacija histerektomiaj se izvodi abdominalnim , vaginalnim putem a poslednjih godina moguća je i laparoskopska histerektomija .

Abdominalnim putem se materica odsrtanjuje kroz rez na prednjem trbušnom zidu koji može biti ( transferzalni ili vertikalni ) i to u onim slučajevima kada imamo velike miome na materici , kada je sama materica slabo mobilna, kod velikih tumora jajnika ili jajovoda kao i kod malignih bolesti reproduktivnih organa. Ovaj način izvođena operacije nosi sa sobom dug postoperativni oporavak koji proizilazi iz činjenice da je potrebno više vremena da zarastu koza i svi ostali slojevi koji su presečeni tokom operacija što istovremeno dovodi i do bola koje se javlja kao posledica zarastanja svih slojeva .

Vaginalna histerektomija kao što i sam naziv kaže izvodi se kroz rez na gornjem delu vagine i postoperativni oporavak je mnogo kraći a bol manji u odnosu na abdominalnu operaciju . Međutim ova operacija može biti izvedena samo kod žena koje imaju malu i mobilnu matericu sa ili bez spada prednjeg ili zadnjeg vaginalnog zida .

Laparoskopska histerektomija
Postoje dve vrste laparoskopske histerektomije a to su laparoskopski asistirana vaginalna histerektomija ( LAVH ) koja se najčešće radi i laparaskopska histerektomija . Laparaskopska operacija se izvodi kroz tri mala otvora veličine oko 1 cm na prednjem trbušnom zidu .
Indikacije za laparoskopsku histerektomiju su dobroćudni tumori jajnika u peri i postemnopauzi , visoko postavljen i fiksiran uterus , dobro diferentovan karcinom edometrijuma a poslednjih godina se indikacije za LAVH proširuju. LAVH je takođe i metoda izbora kod gojaznih žene. Zbog značajno kraće hospitalizacije, bržeg oporavka pacijentkinja i sniženih troškova lečenja laparaskopija dobija na sve većem značaju u ginekološkoj hirurgiji. Postoperativni opravak je značajno kraći nego kod abdominalne operacije . Nema komplikacija vezanih za zarastanje rane , manji je gibitak krvi a ne treba zanemariti ni kozmetički efekat.

Priprema za operaciju i oporavak

Sama priprema za operaciju podrazumeva prikupljanje svih potebnih nalaza kao i razgovor sa anesteziologom , hirurgom i lekarom interne medicine.

Nakon operacije pacijentkinje su pod stalnim nadzoriom anesteziologa i terapija bola olakšava tu prvu postoperativnu fazu. Nakon operacije važna je brza mobilizacija i ustajanje iz kreveta kako bi se sprečile komplikacije kao što su tromboze ili plućna tromboembolija.

Nakon izlaska iz bolnice ne preporučuju se teže fizičke aktivnosti , dizanje tereta , upražnjavanje seksualnih odnosa i kupanje u bazenu ili moru bar 6 nedelja nakon operacije . Za potpuni oporavaka je potrebno 3-6 meseci nakon operacije zavisno da li je operacija izvedena vaginalno , laparoskopski ili abdominalnim putem.

Da li sa odstranjenjem materice odstaniti i jajnike ?

Da li će u toku histerektomije biti odstranjeni i jajnici sa jajovodima zavisi od dva osnovna razloga a to su pre svega indikacije zbog kojih se radi sama operacij kao i životne dobi pacijentkinje . Kada su u pitanju maligne bolesti reproduktivnih organa kako kod mlađih a pogotovo kod starijih pacijentkinja uvek se ide na sto obimniju operaciju sa uklanjanjem jajnika i jajovoda. Histerektomija se može izbeći u strogo indikovanim slučajevima pocetnih stadijuma karcinoma reproduktivnih organa( grlića materice , i jajnika ) i to kod mlađih pacijentkinja koje žele da očuvaju reproduktivni funkciju .

Sto se tiče svih ostalih indikacija ( izuzev maligne patologije ) zbog koji se radi histerektomija moguće je očuvanje jajnika i jajovoda u slučaju mlađih pacijentkinja dok se kod pacijetkinja pri kraju reproduktivne dobi ( oko 48-me godine života ) savetuje uklanjanje jajnika i jajovoda jednostrano ili obostrano zbog rizika od nastanka karcinoma jajnika u starijoj populaciji pacijentkinja.

Prevremeni ulazak u menopauzu nakon odstranjenja materice

Najnovijim istrazivanjima, potvrđena je pretpostavka da mlađe žene podvrgnute histerektomiji čak i sa očuvanim jednim ili oba jajnika imaju dvostruko veću šansu za ulazak u raniju menopauzu. Nažalost nauka još uvek nije utvrdila zašto kod nekih pacijentkinja jajnici prestaju da funkcionišu nakon histerektomije a jedna od pretpostavki je da se radi o oslabljenom ili prekinutom dovodu krvi do jajnika zbog same operacije.

U svakom slučaju ulazak u veštačku menopauzu je uvek mnogo burniji od prirodne menopauze. Polni hormoni ( progesteron, estradiol i testosteron ) koji su neophodni za normalno funkcionisanje celokupnog ženskog organizma a ujedno imaju uticaj i na izgled žene i njenu seksualnost naglo prestaju da se luče za razliku od prirodne menopauze gde je taj proces postepen i blaži . Zbog toga se žene često žale na razdražljivost, nervozu , lošu koncentraciju , talase vrućine ili valunge , nesanicu . Može doći do variranja krvnog pritiska , koža postaje suvlja , mogu se javiti bolovi u kostima , mišićima i zglobovima , vagina postaje suva a kod nekih pacijentkinja dolazi i do gubitka libida.

Nakon odstranjivanja jajnika problem naglog pada hormona se reguliše supstitucijom vitaminima, mineralima , ako je potrebno hormonskom suspstitucionom terapijom i vežbama . Nekada se samo fitopreparatima mogu regulisati problemi blažih simpotoma valunga.

Hormonska suspstituciona terapija se može uvesti ako je to potrebno, isključivo kod zdravih žena. Pre započinjanja terapije neophodno je uraditi određene laboratorijske analize ( kompletnu krvnu sliku, biohemiju i faktore koagulacije ) , kompletan ginekološki pregled ( kolposkopija , PAPA test , ultrazvučni pregled ) i ultrazvučni pregled dojki . Sama hormonska terapija se može primeniti u obliku injekcija, flasterima ili gelovima koji se mažu na kožu.

Dugogodišnje iskustvo kao lekar specijaliste ginekologije i akušerstva mi je pokazalo da je ulazak u menopauzu jedan vrlo individualan proces kako za operisane žene tako i za žene u opštoj populaciji . Razgovarajući sa mnogobrojnim pacijentkinjama iskustva su vrlo različita . Pojedine pacijentkinje veoma burno i emotivno reaguju na operacije vezane za reproduktivne organe, naročito gubitak materice i smatraju da će biti manje poželjne partneru i osećaju se manje vredne u odnosu na druge žene . Sa druge strane ima žena koje veoma hrabro prolaze kroz čitav proces ne postavljajući sebi mnogobrojna pitanja i kod ovakvog stava postoerativni oporavak je uvek brži i uspešniji.

Dr Mirjana Đorđević
Spec. ginekologije i akušerstva